Le traduzioni serbe di "Rvf 61": tre poeti-traduttori a confronto

Abstract

U radu se analiziraju tri srpska prevoda 61. pesme Petrarkinog Kanconijera (Rvf 61), odnosno čuvenog soneta Benedetto sia ’l giorno, e ’l mese, et l’anno. Pesnici koji su preveli navedenu pesmu pripadaju različitim epohama i primenili su prevodilačka načela koja se ponekad dosta razlikuju međusobno. Prvi je Aleksa Šantić (1868- 1924), predstavnik tzv. Moderne i jedan od najpoznatijih srpskih pesnika uopšte. On je objavio svoj prevod 1902. godine u časopisu “Bosanska vila”. Drugi prevodilac je Ivan V. Lalić (1931-1996), jedan od najznačajnijih južnoslovenskih pesnika druge polovine 20. veka i predstavnik neosimbolizma. On je svoj prevod odštampao prvi put 1968. godine. Treći je Dragan Mraović (1947-), savremeni pesnik koji je takođe jedan od najaktivnijih prevodilaca sa italijanskog na srpski; on je objavio svoj prevod 2006. godine u časopisu “Pesničke novine”. Polazeći od poznatog prepeva 61. pesme Kanconijera koji je ostvario dubrovački petrarkista Šiško Menčetić (1457-1527), u analizi se razmatraju glavni elementi odnosa između prototeksta i metatekstova (izbor stiha, upotreba rime, razni vidovi ponavljanja i izgrađivanja oblika, prenošenje ključnih reči, itd.) i ističe se da ta tri prevoda sačinjavaju jednu malu, ali važnu prevodilačku tradiciju vezanu za pomenutu Petrarkinu pesmu.